Posle susreta slobodnjaka/samaca u Zagrebu za Novu godinu odmah sam planirala susret u Polevama za 1. maj. Iako je cena za Poleve skoro duplo skuplja od Zagreba, nisam htela da izgubim blagoslove ni da propustim priliku da vidim meni drage ljude, kao i da obiđem još neki grad pored Poleva.

Volim ove susrete slobodnjaka/samaca jer vidim i druge koji nose isti teret čekanja kao i ja. A još važnije je da vidim da Bog ima plan za svakog od nas. Ako nam je Bog na prvom mestu onda se mi pronalazimo po Duhu, a ne po telu. Hvala Bogu što je tako, da ne biram JA nego ON.

Zahvalna sam organizatorima Rajki i Arsenu Duplančiću, Vesni Santro Bušljeta, Ljiljani Đurđević, Josipu Dobutoviću i Ivanu Lovakoviću što su ustrajni i voljni da nas okupe. Nije lako organizovati sve ovo tim više što nas je na druženju bilo 35, iz tri države i iz raznih crkava.

Veliko ohrabrenje i zadovoljstvo mi je bilo što sam mogla čuti svedočanstva novopečenih verenika: pastora Ivana Lovakovića i njegove verenice Karmen Galović kao i Nikole Čengića i Melite Golubović. Hvala im što su odvojili vreme da dođu i podele svoju priču sa nama te pokažu kako Bog čini čuda.

Moglo se i nešto novo čuti i dobro porazmisliti o propovedima naših divnih pastora Ivana Lovakovića i Josipa Dobutovića. O vremenu čekanja propovedao nam je brat Arsen Duplančić. Sve ovo je upotpunio tim za slavljenje: dva brata iz Varaždina (Sebastijan i Patrik), David Meštović, Aleksandar Necić i Božidar Pantović.

Iako sam bila iznenađenja za 1. maj očekujući roštilj, a ne pasulj (tj. grah, kako kažu domaćini) uživala sam u ukusima fantastične kuvarice Rajke Duplančić i njenog vernog pomoćnika Miodraga Banovića, svima poznatog Miće. Ne mogu da zaboravim onu divnu krem supu kojom su nas dočekali s puta. Mnnnogooo ukusno, njam-njam.

Moram da spomenem i prigodne poklone koji su nas sve raznežili, a koje je za sve sudionike druženja pripremila, kao i za Novu godinu, sestra Marija Koprivnjak. Brat Mićo je sa svoje strane obradovao sestre znakom pažnje.

Druženje u Polevama bilo je lepo: gostili smo se, družili, uživali, šetali uz Varaždinsko jezero i gledali labudove, posjetili Varaždin i Čakovec, pevali, razgovarali ... Tako se završilo i još jedno druženje, ali nadam se ne zadugo. Volela bih da se vidimo i na Činti ovo leto.

Do tada VELIKI POZDRAV od mene, Tamare Bereš iz Novog Sada.